Појмовник

Акциони план (Action Plan)

Акциони план је документ који садржи план задатака, доделу задужења, циљеве спровођења пројекта (нпр. постављене циљеве/рокове) и потребне ресурсе (нпр. радне сате, новчана средства).

 

Анкета (Survey)

Користи се за прикупљање података од појединаца или група о мишљењима, ставовима или знању. Често се тражи учешће само репрезентативног узорка целокупне популације.

 

Аутоматизација (Automation – automatisation)

Грађани много очекују од јавне управе у доба дигитализације. Они желе сервисе који су у сваком тренутку доступни, који задовољавају индивидуалне потребе грађана и који нуде брзе услуге. Да би се испунила очекивања грађана и смањило њихово трошење времена, као и да би се убрзало интерно време обраде, свеобухватна аутоматизација процеса у јавној управи представља неопходан предуслов. Поред тога, аутоматизација је неопходна за унапређење дигитализације.

Аутоматизација у јавном сектору се стога бави питањем који се задаци и услуге могу обављати аутоматски, без учешћа људи (нпр. обрада података, аутоматско подношење захтева).

 

Буџетирање према учинку (Performance budgeting)

Буџет према учинку је онај који приказује и ресурсе (као улазну вредност) и услуге (као продукт рада) за сваку организациону јединицу. Циљ је да се идентификује и оцени релативан учинак на основу постизања циљева за одређене исходе. Ову врсту буџета обично користе државни органи и агенције како би показали везу између средстава пореских обвезника и исхода услуга које пружају савезни, покрајински или локални органи власти.

 

Буџетска/финансијска транспарентност (Budgetary/financial transparency)

Идеја о отварању буџета у основи тежи пружању свеобухватних, јасних, разумљивих и слободно доступних информација о јавном буџету путем интернета. Да би се постигла већа буџетска/финансијска транспарентност, објављују се буџетски документи, спроводе се иницијативе за отворени буџет (www.openspending.org), врши се умрежавање, финансијски подаци се визуелно приказују на атрактиван начин, а грађани се укључују у процесе домаћинског управљања (информације, коментари, дискусија, учешће).

 

Велики подаци (Big data)

Подаци се сматрају сировином двадесет првог века. Компаније које раде са великим подацима као и државе очекују нове подстицаје за остваривање економског раста и јавне вредности. Велике податке одликују три главна својства: количина података, разноликост података и брзина података. Због све брже дигитализације готово свих подручја друштва, количина суштински доступних података расте. Аналитика великих података обезбеђује свестран увид нпр. у домен јавне безбедности („Анализа планирања политика”), услуге од општег интереса, образовање и социјално-иновациону политику.

 

Вештачка интелигенција (Artificial intelligence – AI)

Реч је о способности рачунарског програма да размишља и учи. То је и област истраживања која покушава да компјутере учини „паметним”. Систем вештачке интелигенције може и да усваја знање, да га приказује и манипулише њиме. Манипулација се односи на способност 1) креирања новог знања из постојећег методом дедукције или извођењем закључака и 2) коришћења метода приказивања и манипулације за решавање сложених проблема.

 

Визија (Vision)

То је оствариви сан или тежња организације у смислу шта жели да ради и где би желела да буде. Контекст таквог сна и тежње одређује се мисијом организације.

 

Владавина (Governance)

Главни елементи добре јавне владавине одређују се утврђеним оквиром овлашћења и контроле. Њиме се постављају: обавеза извештавања о постигнутим циљевима, транспарентност активности и процеса одлучивања према заинтересованим странама, ефикасност и ефективност, реаговање на потребе друштва, предвиђање проблема и трендова и поштовање закона и прописа.

 

Власник процеса (Process owner)

Особа одговорна за осмишљавање, унапређење и спровођење процесâ и њихову координацију и интеграцију унутар организације. Задужења те особе укључују следеће:

  • разумевање процеса: како се он спроводи у пракси?

  • усмеравање процеса: како се он уклапа у ширу визију? Ко су интерне и екстерне заинтересоване стране и да ли су испуњена њихова очекивања? Како је тај процес повезан са другим процесима?

  • информисање интерних и екстерних заинтересованих страна о процесу.

  • праћење, мерење и упоредна процена процеса: у којој мери је процес ефикасан и ефективан?

  • извештавање о процесу: шта се конкретно може побољшати? Где су слабости и како се оне могу решавати?

Применом ових корака власник процеса има прилику да непрекидно унапређује процес.

 

Вођење личним примером (Leading by example)

Да би се преобликовала организациона култура, лидерство има кључну улогу. Поступајући као узори, руководиоци могу показати своју личну спремност за промену и створити следбенике. Програми културних промена, као и обука на тему лидерства, стога треба да се позабаве следећим концептима: интегритет, придавање смисла, поштовање, партиципативност, иновације, оснаживање, прецизност, одговорност за рад, прилагодљивост, итд.

 

Вредност – јавна вредност (Value – public value)

Вредност се односи на новчане, културне, моралне и вредности у погледу благостања. Моралне вредности се сматрају мање-више универзалним, док се културне вредности могу разликовати од организације до организације као и од државе до државе. Културне вредности унутар неке организације би требало преносити и практиковати а требало би и да буду повезане са мисијом организације. Оне се могу прилично разликовати код непрофитних организација и код приватних предузећа.

Јавна вредност се односи на вредност коју друштво добија од (јавних) услуга, а не од појединаца (приватна вредност). Међутим, та додата вредност често је потцењена и у многим случајевима не виде је ни јавност ни сама организација. У временима када су јавни буџети максимално искоришћени важно је да се јавна вредност коју стварају јавне услуге учини видљивом. Јавну вредност као приступ користе и јавне и непрофитне организације да би свој допринос и вредност друштву учиниле транспарентним, нпр. у области становања, рада јавних емитера, рада полиције.

 

Грађанин/корисник (Citizen/customer)

Израз грађанин/корисник користи се за наглашавање дуалног односа између јавне управе с једне стране, корисника јавних услуга, и с друге стране, целокупне јавности које се, у својству грађана и пореских обвезника, тичу те услуге и њених продуката.

 

Групно финансирање (Crowdfunding)

Групно финансирање је пракса финансирања неког пројекта или подухвата прикупљањем новца од великог броја људи при чему свако од њих даје релативно мали износ, обично путем интернета.

 

GDPR

GDPR је Општа уредба о заштити података Европске уније. GDPR је ступила на снагу 2018. године а осмишљена је у циљу осавремењивања закона који штите податке о личности појединаца. GDPR је нови европски оквир за законе о заштити података.

 

Даље активности (Follow-up)

Након самопроцене и увођења промена у организацију предузимају се даље активности у циљу мерења постигнућа општег циља у односу на специфичне циљеве. Ова анализа може довести до покретања нових иницијатива и прилагођавања стратегије и планирања у складу с новонасталим околностима.

 

Дигитализација – дигитизација – дигитална трансформација (Digitalisation – digitisation – digital transformation)

Дигитализација у техничком смислу представља процес претварања аналогних информација у дигиталне и рачунарски читљиве податке. Због брзог развоја рачунарске технологије, интернета и друштвених медија дигитализација мења друштво, пословање и пружање јавних услуга у многим областима. Организације јавног сектора морају припремити своје запослене да, користећи моћ дигитализације, решавају актуелне проблеме или проналазе нове и ефективније начине пружања услуга. Мере у овим областима могу бити дефинисање стратегије дигитализације, обука, смернице за заштиту података, именовање службеника за заштиту података итд.

Дигиталне компетенције односе се на поуздано и критичко коришћење читавог спектра дигиталних технологија за информисање, комуникацију и основно решавање проблема.

Дигитална трансформација и иновације односе се на процес усвајања дигиталних алата и метода од стране организација, обично оних које или нису обухватиле дигитални фактор као део својих основних активности или нису пратиле темпо промена у области дигиталних технологија. Дигитална трансформација у јавном сектору мора узети у обзир и јавну сврху и укључити додатне факторе као што су власништво и задржавање јавних података (посебно идентитета), сигурност и приватност података, приступачност дигиталних услуга за све и општу дигиталну писменост.

 

Design thinking методологија

Ово се односи на когнитивне, стратешке и практичне процесе помоћу којих идејни творци односно тимови развијају идејна решења (предлоге за нове производе, зграде, машине итд). Design thinking) методологија има за циљ да помогне јавном сектору да развије практична и иновативна решења за свакодневне проблеме.

 

Дијаграм/мапа процеса (Process diagram/map)

Ово је графички приказ низа радњи које се одвијају у оквиру неког процеса.

 

Дијалог/разговор о учинку (Performance dialogue/interview)

Дијалог/разговор о учинку је структурирани разговор између руководилаца и запослених поводом годишњег вредновања радне успешности запослених. Током таквог разговора разматрају се резултати рада остварени у претходној години и остварује заједнички договор о потребним даљим развојним мерама у погледу сарадње, нових подручја деловања, даље обуке итд.

 

Докази (Evidence)

Докази су информације које поткрепљују неку изјаву или чињеницу. Приступ заснован на доказима сматра se веома важним за формулисање чврсте одлуке, закључка или суда о нечему.

 

Друштвена одговорност (Ѕocial responsibility)

Друштвена одговорност је опредељеност организација приватног и јавног сектора да допринесу одрживом развоју кроз рад са запосленима, њиховим породицама, локалном заједницом и друштвом у циљу побољшања квалитета живота. Циљ је да користи има како организација тако и шире друштво.

 

Друштвени медији (Social media)

Друштвени медији су на интернету базирани комуникациони алати за креирање, размену и конзумирање информација. Кључне одлике су:

  • људи који међусобно комуницирају;

  • садржај и профили које ствара корисник;

  • персонализација и лични кориснички налози;

  • дугме „лајк”, следбеници, коментари и оцене;

  • воде их профитно оријентисане глобалне компаније.

Најважније платформе друштвених медија које се користе у организацијама јавног сектора су Фејсбук, Твитер, Јутјуб, Линкдин и Инстаграм. Све организације јавног сектора би требало да размотре могућност комуницирања са грађанима, заинтересованим странама и корисницима преко одабраних канала друштвених медија, имајући у виду ризике који се односе на приватност података и одредбе Опште уредбе о заштити података.

 

E-алати (E-tools)

Е-алат је рачунар или веб-инструмент који задатак чини лакшим, бржим и ефикаснијим.

 

Евалуација (Evaluation)

Евалуација је провера да ли су предузете активности довеле до жељених ефеката и да ли би се другим активностима постигао бољи резултат уз ниже трошкове.

 

Ефективност (Еffectiveness)

Ефективност је веза између постављеног циља и оствареног утицаја, ефекта или исхода.

 

Ефикасност (Efficiency)

Ефикасност је однос између продуката рада и улазних вредности или трошкова. Ефикасност и продуктивност могу се сматрати једним те истим. Продуктивност се може мерити тако да се евидентира или улазна вредност свих фактора производње (укупна факторска продуктивност) или неки одређени фактор (продуктивност рада или продуктивност капитала).

 

Етика (Ethics)

Етика у јавној служби може се дефинисати као заједничке вредности и норме на које се јавни службеници обавезују приликом обављања своје дужности. Морална природа ових вредности/норми, које могу бити експлицитно изречене или имплицитне, тиче се онога што се сматра исправним, погрешним, добрим или лошим понашањем. И док вредности служе као морална начела, норме могу наводити и шта је правно и морално исправно у датој ситуацији.

 

Етичка дилема (Ethical dilemma)

Етичка дилема је ситуација у којој постоје две опције од којих ниједна није очигледно исправна или погрешна а у чијој позадини се налази сукоб моралних вредности или принципа

 

Е-управа (E-government)

Е-управа је један аспект дигитализације: то је коришћење информационих и комуникационих технологија (ИКТ) у јавној управи. У комбинацији са променама у организацији и новим вештинама помаже унапређењу јавних услуга и демократских процеса, и јача подршку јавним политикама. Е-управа се сматра омогућивачом остваривања боље и ефикасније управе. Може унапредити израду и спровођење јавних политика и помоћи јавном сектору да одговори на потенцијално сукобљене захтеве за пружање више услуга и бољих услуга уз коришћење мање ресурса.

 

Е-учење (E-learning)

Е-учење се односи на све облике учења у којима се електронски или дигитални медији користе за презентацију и дистрибуцију наставних материјала односно као подршка у комуникацији између људи.

 

EFQM

Европска фондација за управљање квалитетом

 

Заинтересоване стране (Stakeholders)

Заинтересоване стране су сви они који имају финансијски или други интерес у активностима организације. Интерне и екстерне заинтересоване стране могу се груписати у четири главне категорије: политичка власт; грађани/корисници; људи који раде у организацији; партнери. Примери заинтересованих страна: доносиоци политичких одлука, грађани/корисници, запослени, друштво, инспекцијски органи, медији, партнери. Владине организације такође су заинтересоване стране.

 

Заштита података (Data protection)

Процес који помаже у препознавању и минимизирању ризика обраде података (која може довести до високог ризика за појединце) по заштиту података мора се пажљиво проценити. Да би се обезбедило поштовање нове Опште уредбе о заштити података (GDPR) Европске уније, препоручује се израда процене утицаја обраде на заштиту података која идентификује и процењује ризике за појединце.

Службеник за заштиту података (DPO) је безбедносна функција коју прописује GDPR. Службеници за заштиту података надгледају стратегију за заштиту података неке организације и њено спровођење како би се обезбедило поступање у складу са захтевима GDPR.

 

Знање (Knowledge)

Знање се може дефинисати као информације које се мењају искуством, контекстом, тумачењем и размишљањем. Знање је резултат трансформације која се дешава у односу на појединачне информације. Сматрамо да се знање разликује од података или информација, јер оно захтева људску когнитивну способност за усвајање. Примери: пракса, практично знање, стручно знање, техничко знање.

 

Извештај о консензусу или самопроцени (Consensus or self-assessment report)

Овај извештај описује резултате самопроцене и мора да садржи снаге и области у којима је потребно унапређење организације. Извештај (опционо) може да садржи и предлоге за унапређење у неким кључним пројектима.

 

Изврсност (Excellence)

Изврсност је изванредна пракса управљања организацијом и постизања резултата заснованих на скупу основних концепата управљања укупним квалитетом како их формулише EFQM. Они укључују: усмереност на резултате, фокус на кориснике, лидерство и постојану сврсисходност, управљање помоћу процеса и чињеница, укључивање људи, стално унапређење и иновације, узајамно корисна партнерства и корпоративну друштвену одговорност.

 

Инклузија (Inclusion)

Организација препознаје свако људско биће као део друштва без обзира на порекло, инвалидитет, сексуалну оријентацију или старосну доб. Увиђа да друштво у целини има користи од разноликости појединаца и примењује вредности недискриминације и једнакости у организационој култури и услугама. Организације јавног сектора су узор у остваривању инклузивног друштва.

 

Иновација (Innovation)

Иновација је процес превођења добрих идеја у нове услуге, процесе, алате, системе и интеракцију међу људима. За организацију се може рећи да је иновативна када се постојећи задатак изврши на начин који је новина за одређено радно место или када организација корисницима понуди нову услугу на другачији начин нпр. самоуслуживање путем интернета.

 

Интегритет (Integrity)

Интегритет је непрекидно одржавање личног система вредности и личних идеала кроз сопствено изражавање и поступке. Да би обезбедиле да њихов имиџ у јавности остане нетакнут, јавне институције треба да се постарају да њихови запослени поступају у доброј вери. Организације јавног сектора стога разрађују опште кодексе понашања за запослене који укључују смернице о поступању у одређеним ситуацијама.

 

Интерна ревизија (Internal audit)

Интерна ревизија представља активност која пружа независно објективно уверавање и саветодавна активност, са сврхом да допринесе унапређењу пословања организације; помаже организацији да оствари своје циљеве, тако што систематично и дисциплиновано процењује и вреднује управљање ризицима, контроле и управљање организацијом. Она пружа независну гаранцију ефикасног функционисања процеса управљања ризицима, система управљања и интерних контрола.

 

Информација (Information)

Информација је скуп података организованих у форми поруке; то су подаци који имају смисао. Информација се обично дефинише као чињеница која се даје или сазнаје о некоме и нечему.

 

Информационо-комуникационе технологије (Information and communications technology)

Информационо-комуникационе технологије представљају коришћење рачунаре, софтвера и меморије за прикупљање, обраду, чување, заштиту и пренос информација.

 

Исход (Outcome)

Ово је свеукупни ефект који продукти рада имају на екстерне заинтересоване стране или шире друштво. Пример једног продукта рада и једног исхода: строжи прописи о поседовању ватреног оружја доводе до мањег броја дозвола. Међупродукт рада је мањи број издатих дозвола. Коначни продукт рада је мање ватреног оружја у друштву. Овакви продукти рада резултирају исходом у виду оствареног вишег нивоа безбедности или осећања сигурности.

 

ISO

ISO (Међународна организација за стандардизацију) је глобална мрежа која утврђује међународне стандарде који су потребни привреди, органима власти и друштву; развија их у сарадњи са секторима у којима ће се примењивати; усваја их кроз транспарентне поступке на основу информација које добија од држава; и даје их на коришћење широм света.

ISO стандарди наводе конкретне услове које морају да испуњавају најсавременији производи, услуге, процеси, материјали и системи, као и услове за добро оцењивање усаглашености, управљачку и организациону праксу.

 

Јавна политика (Public policy)

Сврсисходан правац деловања који следе државни органи и функционери приликом решавања проблема или питања од јавног интереса је јавна политика. То укључује поступање или непоступање, одлучивање или неодлучивање од стране државе, и подразумева да постоји избор између конкурентних алтернатива.

Јавна политика односи се на збир садржајних одлука, циљева и активности оних који су укључени у релевантни политички систем (нпр. општински, покрајински, савезни, европски ниво).

 

Јавно–приватно партнерство (Public–private partnership)

Јавно–приватно партнерство је сарадња између државне агенције и компаније из приватног сектора која се може применити за финансирање, изградњу и експлоатацију пројеката попут јавне транспортне мреже, паркова и конгресних центара. Финансирање пројекта путем јавно–приватног партнерства може омогућити да пројекат буде довршен раније или да уопште постане изводљив.

 

Квалитет (Quality)

Квалитет (у контексту јавног сектора) представља пружање неке јавне услуге која има скуп одлика/особина које на одржив начин испуњавају или задовољавају следеће: спецификације/захтеве (закон, законодавство, пропис); очекивања грађана/корисника; очекивања свих осталих заинтересованих страна (политичких, финансијских, институција, запослених). Концепт квалитета је еволуирао током последњих неколико деценија.

 

Кодекс понашања (Code of conduct)

Ово су правила, смернице или стандарди понашања појединаца, професионалних група, тимова или организација. Кодекси понашања могу се односити и на конкретне активности као што су ревизија или упоредна процена и често се односе на етичке стандарде.

 

Компаративна анализа (Comparative analysis)

Компаративна анализа представља методу поређења приликом које се утврђују сличности и разлике између предмета анализе

 

Компетенција (Competence)

Компетенције укључују знање, вештине и ставове које појединац примењује у пракси на радном месту. Када је појединац у стању да успешно изврши задатак, сматра се да је достигао одређени ниво компетенције.

 

Консензус (Consensus)

Као што сама реч сугерише, ради се о постизању договора који обично следи након иницијалне самопроцене када се појединачни оцењивачи окупе како би упоредили и поразговарали о својим појединачним проценама и појединачним оценама. Овај процес се обично завршава тако што појединачни оцењивачи постигну договор о комбинованој свеукупној оцени и процени за организацију.

 

Контрола квалитета (Quality control)

Контрола квалитета се фокусира на производ/услугу који/која се контролише на основу писаних спецификација и стандардизација. Методе статистичке контроле квалитета (методе узорковања) постоје од 20-их односно 30-их година двадесетог века.

 

Корпоративна друштвена одговорност (Corporate social responsibility)

Корпоративна друштвена одговорност је посвећеност организација приватног и јавног сектора одрживом развоју кроз сопствени допринос заједно са запосленима, њиховим породицама, локалном заједницом и друштвом уопште у циљу побољшања квалитета живота. Тежи се томе да и организације и шире друштво имају користи од тога.

 

Коучинг (Coaching)

Коучинг се користи као саветовање и подршка усмерена на постављене циљеве и решења а намењен је стручњацима и руководиоцима. Циљ је да се даље развијају њихови односи а нарочито лидерски квалитети и да се исти прилагоде промењеним околностима посла. Коучинг првенствено служи за постизање својевољних и реалних циљева који су од значаја за развој корисника. Акценат је на подстицању интроспекције и самосвести.

 

Креативна размена идеја (Brainstorming)

Користи се као алат у тимском раду како би се дошло до идеја без спутавања и у кратком року. Најважније правило је избегавати било какве критике током фазе изналажења идеја.

 

Критични фактор успеха (Critical success factor)

Ово се односи на претходне услове који морају бити испуњени како би се постигао намеравани стратешки циљ. Овим се наглашавају кључне активности или резултати где је задовољавајући учинак од суштинске важности како би организација остварила успех.

 

Кругови квалитета (Quality circles)

Кругови квалитета представљају групу запослених који се редовно састају како би размотрили начине за решавање проблема и побољшања пружања услуга и уопште бољих резултата

 

Култура лидерства (Leadership culture)

Руководиоци имају значајну улогу у изградњи иновационо освешћене организационе културе. Подстичући међусобно поверење и отвореност, они могу поступати као коучинг тренери и ментори запослених односно као узори. Таквим ставом стварају поверење у своју лидерску улогу, али и следбенике за мисију и визију организације и њене стратешке циљеве.

 

Култура коју покрећу иновације (Innovation-driven culture)

Иновационо освешћену организациону културу у јавном сектору карактерише низ вредности као што су: самоодговорност, доследна усмереност ка кориснику, отвореност, оспоравање истрошених образаца поступања, разноликост, међусобно уважавање, усмереност ка постигнућима и још много тога. У том контексту, међуорганизациона сарадња може отворити нове перспективе и покренути важне процесе учења. Лидерство има кључну улогу у изградњи иновационо освешћене организационе културе.

 

Лидери (Leaders)

Израз „лидер” се традиционално повезује са онима који су одговорни за организацију. Ова реч се може односити и на оне људе које, захваљујући њиховим компетенцијама у одређеној области, други прихватају као узоре.

 

Лидерство (Leadership)

Ово је начин на који лидери развијају и омогућавају остваривање мисије и визије организације. Одражава начин на који они развијају вредности потребне за дугорочан успех и спроводе их кроз одговарајуће активности и понашање. Говори о томе на који начин су лидери лично укључени у обезбеђивање развоја, спровођења и преиспитивања система управљања, и да организације буду стално усредсређене на промене и иновације.

 

Методологија рационалног реализовања (Lean methodology)

методологију рационалног реализовања одликује доследна усмереност ка кориснику и мере за смањење трошкова. Управљање по овој методологији има за циљ да осмисли корпоративно управљање усмерено на процесе уз највећу могућу ефикасност као и јасно дефинисане процесе. Потребно је логички осмислити задужења и канале комуникације, с тим да су два најважнија аспекта предметне методологије фокусирање на корисника и смањење трошкова. Ове кључне тачке могу се односити и на унутрашње и на међукомпанијске процесе и структуре.

 

Људи (People)

Сви појединци које организација запошљава, укључујући запослене са пуним радним временом, запослене са скраћеним радним временом и запослене на одређено време.

 

Менторство (Mentoring)

Менторство је облик развоја запослених где особа од поверења – ментор – нуди своје знање другој особи (менторисаном лицу) као смернице, охрабрење и подршку. Циљ менторинга је промоција учења и развоја запосленог и помоћ у откривању његових потенцијала. Концепт менторства ће уз то врло вероватно новозапосленима помоћи да открију своју улогу, препознају важне контакте итд. што је вид подршке добром почетку у њиховом новом радном окружењу.

 

Мисија / Изјава о мисији (Mission/mission statement)

Мисија објашњава основну сврху организације, шта организација треба да постигне за своје заинтересоване стране и зашто организација постоји. Мисија организације јавног сектора проистиче из јавне политике односно законом утврђених послова. Коначни циљеви које организација поставља у контексту своје мисије формулисани су у њеној визијиИзјава о мисији је писана изјава која остаје непромењена током дужег времена и која дефинише:

  • сврху организације;

  • врсту производа или услуга које пружа;

  • главне кориснике;

  • вредности организације.

 

Мрежа (Network)

Мрежа је неформална организација која повезује људе или организације и која може али не мора да има формални ланац командовања. Чланови мреже често имају заједничке вредности и интересе.

 

Мреже за учење и сарадњу (Learning and collaboration networks)

Мреже за учење и сарадњу могу бити унутрашње односно спољашње иницијативе за повезивање запослених ради размене практичних знања и најбољих пракси или за генерисање и идејно осмишљавање иновација на плану услуга/производа.

 

Надзор (Controlling)

Надзор је важна функција система управљања чији је основни задатак планирање, усмеравање и контрола свих организационих области. У пракси се прави разлика између оперативног надзора и стратешког надзора.

Оперативни надзор покрива управљање буџетом и обезбеђује да јавна организација буде економски успешна. Стратешки надзор анализира политичке, правне, демографске, техничке, социјалне, еколошке и друге оквире, тако да јавна организација може бити сигурна да њени производи испуњавају захтеве и да могу да одговоре на промене у потражњи.

 

Најбоља/добра/инспиративна пракса (Best/good/inspiring practice)

Ово обухвата истакнуте резултате, методе или приступе који воде ка изврсним постигнућима. Најбоља пракса је релативан израз и понекад указује на иновативне или занимљиве пословне праксе које су идентификоване путем упоредне процене. Као и у случају упоредне процене, пожељно би било говорити о „доброј пракси” или „инспиративној пракси” будући да се не може са сигурношћу тврдити да не постоји нека боља.

 

Начело „само једном” (Once-only principle)

У креирању јавних услуга усмерених на кориснике и одређених потражњом, начело „само једном” игра важну улогу. Израз описује визију да грађани могу да добију информације, затраже јавне услуге и добију производ на једном месту на основу једног захтева. У том смислу, начело „само једном” је непријатељ начелу бирократије које, између осталог, одликује мноштво различитих задужења у јавној управи.

 

Обезбеђење квалитета (Quality assurance)

Обезбеђење квалитета се фокусира на основне процесе у циљу гарантовања квалитета производа или услуге. Обезбеђење квалитета укључује контролу квалитета. Овај концепт је настао 50-их година прошлог века и у великој мери се користио 80-их и 90-их година прошлог века кроз норме ISO 9000, али се више не користи. Замењен је концептом управљања укупним квалитетом.

 

Одговорност за рад (Accountability)

Одговорност за рад је обавеза да се одговара за задужења која су додељена и прихваћена, као и да се извештава о коришћењу поверених средстава и управљању тим средствима. Људи који прихвате одговорност за рад дужни су да одговарају на питања и извештавају о средствима и активностима које су под њиховом контролом онима који морају да сносе одговорност за њих, те стога обе стране имају своје обавезе.

 

Одозго према доле (Top-down)

Ово је кретање информација и одлука од виших ка нижим нивоима унутар организације. Супротно је одоздо према горе.

 

Одоздо према горе (Bottom-up)

Правац кретања нпр. информација или одлука од нижих нивоа организације ка њеним вишим нивоима познат је под називом „одоздо према горе”. Супротно је одозго према доле.

 

Одрживост / Одржив развој (Sustainability/sustainable development)

Развој који је погодан за задовољавање постојећих потреба без угрожавања могућности задовољавања потреба будућих генерација.

 

Опис посла (Јob description)

Опис посла је потпун приказ радног места (опис задатака, задужења, знања, компетенција и способности). То је основни инструмент за управљање људским ресурсима и представља елемент знања, анализе, комуникације и дијалога. Сматра се једном врстом повеље између организације и носиоца позиције. Штавише, опис посла је кључни фактор за упознавање послодаваца и запослених са њиховим задужењима.

 

Организација јавне управе / јавна управа (Public service organisation/public administration)

Организација јавне управе је свака институција, организација која пружа услуге или систем, коју на основу политика усмерава изабрана влада и која је под контролом изабране владе (на националном, савезном, регионалном или локалном нивоу). Ту спадају организације које се баве израдом политика и применом закона, односно активностима које се не могу строго сматрати услугама.

 

Организациона култура (Organisational culture)

Организациона култура је свеукупност понашања, етике и вредности које се преносе, практикују и јачају међу члановима организације под утицајем националних, друштвено-политичких и правних традиција и система.

 

Организациона структура (Organisational structure)

Начин на који је организација структурирана, нпр. подела подручја рада или функција, формални канали комуникације између руководства и запослених и начин поделе задатака и задужења унутар организације.

 

Осмишљавање услуге (Service design)

Ово је активност планирања и организовања људи, инфраструктуре, комуникација и материјалних компоненти неке услуге ради унапређења њеног квалитета и интеракције између пружаоца услуга и корисника.

 

Оснаживање (Empowerment)

Ово је процес у којем се појединцу или групи људи даје више овлашћења у процесу одлучивања. Може се применити на грађане или запослене кроз укључивање особе/групе и давање одређеног степена аутономије њиховим активностима/одлукама.

 

Отворени извор (Open source)

Отворени извор се односи на сваки програм чији је изворни код јавно доступан и може се мењати, ако корисници или програмери сматрају да је то нужно. Софтвер отвореног кода често развија одређена заједница и бесплатан је.

 

Отворени подаци (Open data)

Било која врста података које свако може слободно користити, поново искористити и поново дистрибуирати – у већини случајева под јединим условом да се упућује на првобитни извор. Поред правно уређене отворености, неопходно је да отворени подаци буду и технички отворени кроз машински читљиве формате и доступност у великим количинама, нпр. формат ПДФ не испуњава захтеве техничке отворености.

 

Отпорност (Resilience)

Управљање отпорношћу обухвата све мере чији је циљ унапређење отпорности организационог система како би организација била јача пред спољним утицајима. Отуда отпорност (резилијантност) представља системски отпор на поремећаје и опасне промене. Овде се прави разлика између проактивног облика (прилагодљивост) и реактивног облика (чврстина). Отпорне организационе структуре стога одликује брзо и флексибилно прилагођавање на спољне утицаје.

 

Оцењивање / вредновање радне успешности / разговори (Appraisal/performance appraisal/performance interviews)

Вредновање радне успешности треба разумети у контексту управљања. Систем управљања неке организације обично укључује оцену радног учинка сваког запосленог. Ова пракса помаже у праћењу учинка на нивоу организационе јединице и организације у целини кроз обједињавање учинака појединаца на различитим нивоима управљања унутар организације.

Разговор о вредновању радне успешности између запосленог и његовог непосредног руководиоца најчешћи је начин оцењивања. Поред вредновања радне успешности, током разговора се могу оценити и други аспекти ангажовања појединца, укључујући ниво познавања посла и компетенције, на основу чега се могу идентификовати потребе за обуком. У оквиру приступа ТQМ, на појединачном нивоу се користи модел PDCA, заснован на сталном унапређењу: ПЛАНИРАТИ посао за наредну годину, УРАДИТИ посао, ПРОВЕРИТИ исходе током разговора о вредновању радне успешности и, по потреби, ДЕЛОВАТИ за следећу годину: циљеви, средства и компетенције. Постоји неколико начина да се повећа објективност вредновања радне успешности:

  • оцењивање „одоздо према горе”, где запослени оцењују своје непосредно надређене;

  • оцењивање по методи „360 степени”, где се руководиоци оцењују из различитих углова: од стране највиших руководилаца, колега истог ранга, сарадника и корисника.

 

Партнерска евалуација (Co-Evaluation)

Грађани изражавају своје мишљење о квалитету јавних политика и услуга које примају.

 

Партнерско одлучивање (Co-Decision)

Партнерско одлучивање се односи на укључивање грађана и корисника у процесе доношења одлука од стране јавне управе. Примери могу бити поступак учешћа грађана у уређењу градског простора, припрема одлука о инфраструктури, припрема одлука о јавној потрошњи.

 

Партнерско осмишљавање (Co-Design)

Партнерско осмишљавање је оквир за укључивање грађана и корисника у (даљи) развој јавних услуга. Примери су радионице о иновацијама, радионице о Design thinking методологији и структурисане петље повратне везе, које на структурисан начин евидентирају повратне информације грађана и корисника и чине их корисним за даљи развој услужних процеса.

 

Партнерско стварање (Co-Production)

Грађани су укључени у циклус стварања односно пружања услуга и њихов квалитет.

 

Партнерство (Partnership)

Партнерство је сарадња са другим странама на комерцијалној или некомерцијалној основи како би се постигли заједнички циљеви, при чему се ствара додата вредност за организацију и њене кориснике / заинтересоване стране. Да би партнерства била формално препозната, могу се закључити споразуми о партнерству.

 

Показатељи (Indicators)

Показатељи су квантитативне мере које у свеобухватном облику пружају информације о раду организације.

Показатељи учинка су бројне оперативне мере које се користе у јавној управи како би помогле да се прати, схвати, предвиди и унапреди функционисање и рад организације. У употреби је неколико израза када је реч о мерењу учинка организације: исходи, мере, показатељи и параметри. Стога је важно да меримо учинак барем оних процеса који су од суштинске важности за остварење жељених резултата.

Показатељи кључног учинка мере најбитније аспекте као и учинак кључних процеса који су у суштини садржани у Критеријумима 4 и 5 а који ће највероватније утицати на ефективност и ефикасност исхода кључног учинка.

 

Политика животног циклуса (Life cycle policy)

Јавне зграде се обично веома дуго користе. Стога једино разматрање целокупног животног циклуса од изградње до рушења може пружити информације о стварном квалитету зграде. Све фазе живота зграде морају се анализирати и оптимизирати у смислу различитих аспеката одрживости. Циљ је постизање високог квалитета изградње са најмањим могућим утицајем на животну средину (нпр. одржива градња, коришћење обновљивих извора енергије, техничка опрема укључујући њено безбедно поновно искоришћење, рециклирање или одлагање).

За спровођење овог приступа потребан је интегрисани систем управљања објектима. Интегрисано управљање објектима узима у обзир комерцијалне, техничке и еколошке аспекте управљања зградама.

 

Поступак (Procedure)

Поступак је детаљан и добро дефинисан опис начина спровођења активности.

 

Прегледи јавне потрошње (Spending reviews)

Прегледи јавне потрошње су структурирани, обавезујући ревизорски процеси којима се испитује на који начин и зашто се извршавају задаци у јавној управи и који на тај начин повећавају ефикасност и ефективност пружања јавних услуга. Прегледи јавне потрошње могу помоћи јавним организацијама да боље разумеју потрошњу и идентификују могућности за остваривање ефикасности. То су детаљне оцене одређених области потрошње, чији је циљ повећање транспарентности, побољшање ефикасности и, по потреби, прерасподела ресурса.

 

Приватност података (Data privacy)

Овај аспект информационих технологија (ИТ) бави се способношћу организације или појединца да утврди који се подаци у рачунарском систему могу достављати трећим странама.

 

Придавање смисла (Sense making)

Концепт придавања смисла односи се на кључну способност потребну лидерима у сложеном и динамичном свету у којем данас живимо и бави се озбиљним питањем на који начин можемо да структуришемо непознато тако да будемо у стању да у њему поступамо. 

Придавање смисла се односи и на питање који смисао лежи у основи различитих активности запослених или који је конкретан допринос појединачне услуге у укупном успеху организације.

 

Прилагодљив ментални склоп (Agile mindset)

Прилагодљив ментални склоп је ментални склоп који истински може да разуме промене које доноси дигитализација и да их преточи у одговарајуће активности. Кључни елементи прилагодљивог менталног склопа су следећи:

  • Колективна интелигенција превазилази појединачне услуге.

  • Грешке се разумеју као прилика за учење.

  • Савршенство није неопходно на самом почетку.

  • Акценат је погодностима за кориснике.

  • Колаборативно учење заједно са корисником део је приступа. 

Прилагодљив ментални склоп је стога став, али и иновативан приступ решавању проблема који може погурати реформе јавне управе у доба дигитализације. Прилагодљив ментални склоп је потребан како међу руководиоцима тако и међу запосленима.

 

Прилагодљивост (Agility)

Прилагодљивост се односи на „способност организације да брзо реагује на промену прилагођавајући своју почетну стабилну конфигурацију”. Оваква пракса помаже да се брзо прилагодимо тржишним и променама у окружењу на продуктиван и економичан начин. Ова способност се може постићи иновативним методама као што су scrum, kanban, lean, design thinking, као и пружањем подршке „прилагодљивом менталну склопу” међу руководиоцима и запосленима кроз прилагођену обуку.

 

Приступачност (Accessibility)

Приступачност јавних објеката је кључни услов за једнак приступ јавним услугама и за висок квалитет услуге. Добро приступачне организације одликују следећи аспекти: приступачност коришћењем јавног превоза, прилаз за особе са инвалидитетом, радно време и време чекања, једношалтерски систем, коришћење разумљивог језика, итд. Ту спада и дигитална приступачност, нпр. веб-сајтови без препрека.

 

Продукт рада (Output)

Продукт рада је непосредни резултат производње, а то може бити процес, роба или услуге. Постоји разлика између међурезултата рада и коначних резултата рада – прво су резултати који се испоручују из једног одељења у друго унутар организације, а друго су резултати рада који се испоручују некоме изван организације.

 

Процес (Process)

Процес је скуп међусобно повезаних активности којима се скуп улазних вредности трансформише у продукте рада и исходе, при чему се ствара додата вредност.

 

Процес сталног унапређења (Continuous improvement process)

То је непрекидно унапређење процеса у организацији у погледу квалитета, економичности или трајања циклуса. Укључивање свих заинтересованих страна организације обично је предуслов за овај процес.

 

Разноликост (Diversity)

Разноликост се тиче разлика. Може се односити на вредности, ставове, културу, филозофију или верска уверења, знање, вештине, искуство и животне стилове међу групама или међу појединцима унутар групе. Може бити заснована на родној припадности, националном или етничком пореклу, инвалидитету или старосној доби. Сматра се да организација јавне управе коју одликује разноликост одражава друштво и различите потребе корисника и заинтересованих страна којима служи.

 

Ревизија (Audit)

Ревизија је независна функција оцењивања у циљу испитивања и евалуације активности организације и њених резултата. Најчешће врсте ревизије су: финансијска ревизија, ревизија пословања, ревизија информационих технологија, ревизија усклађености и ревизија управљања. Могу се разликовати три нивоа ревизорске контроле:

  • интерна контрола, коју врше руководиоци;

  • интерна ревизија, коју врши независна јединица организације. Поред активности везаних за усклађеност/регулативу, интерна ревизија може имати улогу и у надзору ефективности интерног управљања у организацији;

  • екстерна ревизија, коју врши независно тело које не припада организацији.

 

Резултати кључног учинка (Кey performance results)

Резултати које организација остварује у односу на своју стратегију и планирање везано за потребе и захтеве различитих заинтересованих страна (екстерни резултати), као и резултати организације у односу на управљање и унапређење (интерни резултати).

 

Реинжењеринг пословних процеса (Business process re-engineering – BPR)

Идеја која лежи у основи реинжењеринга пословних процеса је да се процес у потпуности изнова осмисли, што ствара могућности за велики скок напред или за постизање важног напретка. Након спровођења овог новог процеса, могућ је повратак на потрагу за начинима остваривања постепених сталних унапређења у циљу оптимизације процеса.

 

Ресурси (Resources)

Ресурси укључују знање, рад, капитал, зграде и технологију које организација користи приликом обављања својих задатака.

 

Роботика (Robotics)

Роботика и вештачка интелигенција се односе на аутоматизацију рутинских послова који се понављају уз помоћ интелигентних технологија. Ове технологије су посебно погодне за примену у следећим областима: информационе услуге, видео аналитика, послови надзора или филтрирање релевантних информација из друштвених медија, евалуација и обрада текстуалних докумената итд.

 

Родно одговорно буџетирање (Gender Responsive Budgeting)

Представља начин на који се хоризонтално и вертикално, по дубини сагледава које ефекте има, или које ефекте може да има, јавна потрошња на квалитет свакодневног живота грађана и грађанки, те како да се, управо кроз јавне финансије и унутар постојећих надлежности, отклоне родно засноване неравноправности које постоје у друштву.

 

Рок (Term)

Временски период током којег треба остварити резултате.

  • Кратки рок (Short term) - обично се односи на период краћи годину дана

  • Средњи рок (Medium term) - обично се односи на период од једне до пет година

  • Дуги рок (Long term) - обично се односи на период дужи од пет година

 

Сајбер (информатичка) безбедност (Cybersecurity)

Сајбер (информатичка) безбедност представља заштиту система повезаних са интернетом, укључујући хардвер, софтвер и податке, од сајбер напада. У рачунарском контексту, безбедност обухвата сајбер (информатичку) безбедност и физичку безбедност – привредни субјекти користе и једно и друго како би се заштитили од неовлашћеног приступа дата центрима и другим компјутеризованим системима.

 

Систем управљања квалитетом (Quality management system – QMS)

Ово је скуп координисаних активности којима се усмерава и контролише организација у циљу континуираног повећања ефективности и ефикасности њеног учинка.

 

Систем уравнотежених показатеља (Balanced scorecard – BSC)

Систем уравнотежених показатеља је скуп квантитативних мерења којима се оцењује у којој мери организација успева да оствари своју мисију и стратешке циљеве. Ова мерења се односе на четири подручја: иновација и учење (управљање људима), интерни процеси, корисници и управљање финансијама. Показатељи сваког приступа повезани су једни с другима преко узрочно-последичне везе. Те везе су засноване на хипотезама које се морају стално пратити.

Систем уравнотежених показатеља је веома користан и као инструмент комуникације за руководиоце како би људе у организацији и заинтересоване стране информисали у којој мери је остварен стратешки план.

Систем уравнотежених показатеља се све више користи у јавном сектору у Европи.

Треба напоменути да се систем уравнотежених показатеља може користити у оквиру процене на основу CAF-а.

 

Стално унапређење (Continuous improvement)

Стално унапређење константна тежња ка ефикасном коришћењу ресурса, побољшању услуге која се пружа и одговором на потребе корисника.

 

Стратегија (Strategy)

Стратегија је дугорочни план приоритетних активности који је осмишљен како би се постигао главни или свеукупни циљ или како би се испунила мисија.

 

Сукоб интереса (Conflict of interest)

Сукоб интереса у јавном сектору односи се на сукоб између јавне функције и приватног интереса јавног службеника где би приватни интереси јавног службеника могли неприхватљиво утицати на његово вршење службених дужности (нпр. допунски рад, могућа пристрасност, примање поклона). Чак и ако нема доказа о неприхватљивим радњама, сукоб интереса може створити утисак неумесности, што може поткопати поверење у способност те особе да поступи на исправан начин.

 

SMART („паметни”) циљеви (SMART objectives)

У циљевима се наводи шта је организација наумила да оствари. Препоручује се да циљеви буду SMART:

  • конкретни (specific) – прецизно дефинисати шта се намерава остварити;

  • мерљиви (measurable) – циљеви су квантификовани;

  • остварљиви (achievable) – да ли је циљ исувише амбициозан односно да ли је циљ покривен мисијом?;

  • реални (realistic) – да ли су на располагању потребни ресурси?;

  • временски одређени (timed) – унутар временског рока који је изводљив.

 

SWOT (Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats) анализа

SWOT анализа представља аналитички оквир менаџмента за добијање релевантних информација организације о самој себи и околини у којој делује сада и у будућности, са сврхом утврђивања стратешких прилика и претњи у околини и сопствених стратешких снага и слабости.

 

Транспарентност (Transparency)

Транспарентност подразумева отвореност, комуникацију и одговорност за рад. То је метафоричко проширење значења које се користи у природним наукама: транспарентан предмет је онај који се провиди. Транспарентни поступци укључују отворене састанке, изношење финансијских података, прописе о слободи информисања, буџетске анализе, ревизије итд.

 

Трошковно рачуноводство (Cost accounting)

Трошковно рачуноводство је кључна област интерног рачуноводства у којем се трошкови евидентирају, раздвајају кроз буџетске ставке (на пример услуге и производи) и оцењују у посебне сврхе. Системи трошковног рачуноводства показују по којој цени се производе јавне услуге. Резултати трошковног рачуноводства дају важне полазне информације за системе мерења учинка.

 

TQM / Управљање укупним квалитетом (Total Quality Management)

TQM је филозофија управљања која се фокусира на кориснике и тежи континуираном унапређењу пословних процеса помоћу аналитичких алата и тимског рада који укључује све запослене.

 

Узор (Role model)

Људи или организације који у одређеној понашајној или друштвеној улози служе као модел који други људи могу подражавати или од којег могу учити.

 

Улазна вредност (Input)

Било која врста информације, знања, материјала или других ресурса који се користе за стварање.

 

Упоредна процена (Benchmarking)

Ово представља измерено постигнуће на високом нивоу (које се понекад назива и „најбоље у класи“, видети израз „најбоља/добра/надахњујућа пракса” у наставку); референтни или мерни стандард за упоређивање; или ниво учинка који је препознат као стандард изврсности за одређени процес. Постоје бројне дефиниције упоредне процене, али кључне речи које се повезују са овим изразом су „упоређивање са другима”. „Benchmarking једноставно значи упоређивање са другим организацијама а потом усвајање поука које произилазе из тих поређења” (извор: Европски кодекс понашања за упоредну процену).

 

Упоредно учење (Benchlearning)

Упоредна процена се у јавним управама у Европи обично фокусира на аспекте учења па се данас чешће користи израз benchlearning, у смислу учења о томе како се побољшати кроз размену знања, информација и понекад ресурса. Сматра се ефективним начином увођења промена у организацију. Тиме се смањују ризици, повећава ефикасност и штеди време.

 

Управљање (Management)

Управљање се односи на управљачку функцију у јавној организацији (нпр. руководилац одељења, градски менаџер). Уз то, односи се и на особу која обавља ову функцију и има потребне вештине управљања. Типичне функције и задаци управљања су планирање, организација, лидерство и контрола успеха. Супротно лидерству, управљање се бави структурним оквиром управљања организацијом (нпр. планирање, постављање и реализација циљева, контрола успеха, додела ресурса итд.), а лидерство се фокусира на лично руковођење људима.

 

Управљање знањем (Knowledge management)

Управљање знањем је експлицитно и систематско управљање битним знањем као и повезаним процесима стварања, организовања, ширења, употребе и искоришћавања. Важно је напоменути да знање обухвата како имплицитно знање (садржано у умовима људи) тако и експлицитно знање (кодификовано и изражено у облику информација у базама података, документима итд). Добар програм знања бави се процесима развоја и преноса знања у односу на обе поменуте основна облика. Најбитније знање у већини организација често се односи на знање о корисницима, знање о процесима, знање о производима и услугама, знање прилагођено потребама корисника, знање о људима, институционално памћење, ослањање на поуке из прошлости или из других извора организације, знање о односима, знање као капитал, и мерење и управљање интелектуалним капиталом. У управљању знањем користи се широк спектар пракси и процеса. Неки од најуобичајенијих су: стварање и откривање, дељење и учење (заједнице практичара), организовање и управљање.

 

Управљање људским ресурсима (Human resources management)

Ово укључује управљање, развој и коришћење знања, вештина и пуног потенцијала запослених у организацији у циљу подршке политици и пословном планирању, као и ефективном функционисању њених процеса.

 

Управљање објектима (Facility management)

Ово се односи на управљање зградама и њиховим техничким објектима. Јавне зграде и друга имовина, као и оперативни процеси, посматрају се холистички у оквиру концепта управљања објектима. Циљ координираног управљања процесима је трајно смањење оперативних и управљачких трошкова, флексибилност фиксних трошкова, обезбеђивање техничке доступности постројења и дугорочно одржање или чак повећање вредности зграда и објеката.

 

Управљање притужбама (Complaints management)

Управљање притужбама односи се на систематско поступање са притужбама корисника. Циљеви управљања притужбама су оптимизација односа са грађанима/корисницима и обезбеђење квалитета.

 

Управљање променама (Change management)

Управљање променама укључује како увођење потребних промена у организацију, чему обично претходе модернизација и реформа, тако и овладавање динамиком промена кроз организовање,спровођење и подржавање тих промена.

За ефективно управљање променама неопходно је снажно лидерство, транспарентна комуникација и јасне структуре. Стога је потребна комбинација различитих инструмената и приступа како би се подстакли напори у правцу промена и поставили и реализовали циљеви промена, нпр. управљање пројектима, иновациони кругови, амбасадори промена, упоредна процена и упоредно учење, пилот пројекти, праћење, извештавање и примена PDCA.

 

Управљање ризиком (Risk management)

Управљање ризиком се односи на праксу да се потенцијални ризици унапред идентификују и анализирају, а потом предузму мере предострожности за смањење/сузбијање ризика.

 

Управљање укупним квалитетом или управљање квалитетом (Total quality management or quality management)

Управљање укупним квалитетом (ТQМ) је филозофија управљања која укључује целу организацију (основне, управљачке и процесе подршке) и подразумева преузимање одговорности и обезбеђивање квалитета њених производа/услуга и процеса тако што се константно тежи повећању ефективности процеса у свакој фази. ТQМ треба да се бави свим димензијама организације коришћењем приступа холистичког управљања како би се задовољиле потребе и захтеви корисника; овај приступ укључује заинтересоване стране. Концепт ТQМ појавио се 80-их година прошлог века; управљање укупним квалитетом (ТQМ) управљање квалитетом (QМ) или укупни квалитет (ТQ) су исти концепт, иако неки аутори указују да постоје разлике.

 

Управљање учинком (Performance management)

Управљање учинком је модел интерактивне контроле засноване на договору. Битан оперативни елемент ове врсте управљања лежи у способности договорних страна да пронађу одговарајућу равнотежу између доступних ресурса и резултата које је потребно постићи помоћу тих ресурса. Основна идеја управљања учинком у пословању јесте што боље успостављање равнотеже између ресурса и постављених циљева, с једне стране, и између ефикасности и квалитета, с друге стране, обезбеђујући на тај начин да се жељени ефекти постигну на економичан начин.

 

Управљачки информациони систем (Management information system – MIS)

Управљачки информациони систем који прикупља и припрема информације о организацији (нпр. податке о учинку, податке о буџету, податке о продуктима рада и резултатима) како би се организацијом управљало на основу сталног мерења постигнућа циљева, ризика и квалитета. На основу ових информација могу се вршити анализе, решавати проблеми и доносити стратешке одлуке. Управљачки информациони системи прикупљају интерне и екстерне податке и припремају их за потребе доношења одлука од стране руководилаца.

 

Усклађеност (Compliance)

Израз „усклађеност” може се дефинисати као придржавање закона, правила, налога или захтева или поступање у складу са њима. У пословном окружењу, поступање у складу са законима, прописима, правилима и политикама део је пословања које се често назива и „корпоративна усклађеност”.

 

Утицај (Impact)

Утицаји су ефекти и последице могућих и стварних активности, интервенција или политика у јавном, приватном и трећем сектору.

 

Учење (Learning)

Учење је стицање и разумевање знања и информација које могу довести до унапређења или промена. Примери активности учења у организацији укључују упоредну процену/учење, интерне или екстерне процене односно ревизије и проучавање најбољих пракси. Примери индивидуалног учења укључују обуке и развој вештина.

  • Окружење у којем се учи (Learning environment)

Окружење у којем се учи унутар радне заједнице је место где се одвија учење у облику стицања вештина, размене знања, искустава и дијалога о најбољим праксама.

  • Организација која учи (Learning organisation)

Организација која учи је место где људи непрестано проширују своје капацитете за постизање жељених резултата, где се негују нови и шири обрасци размишљања, где се подстичу заједничке иницијативе и где људи непрестано уче у контексту читаве организације.

  • Учење на радном месту (On-the-job learning)

Учење на радном месту је вид обуке који се реализује на радном месту. Том приликом искуснији колега, супервизор или руководилац показује или објашњава ствари запосленом. Рад се обавља под надзором а повратне информације су важне. Коучинг, ротација посла и учешће у посебним пројектима су облици учења на радном месту.

 

Учинак (Performance)

Учинак је мера постигнућа неког појединца, тима, организације или процеса (видети такође израз „показатељ”).

 

Финансијско управљање и контрола (Financial Management and Control)

Финансијско управљање и контрола је систем политика, процедура и активности које успоставља, одржава и редовно ажурира руководилац организације, а којим се управљајући ризицима обезбеђује уверавање у разумној мери да ће се циљеви организације остварити на правилан, економичан, ефикасан и ефективан начин.

 

Циклус PDCA (PDCA cycle)

Циклус PDCA има четири фазе кроз које се пролази ради сталног унапређења, као што је описао Деминг (Deming):

  • планирати (plan) – фаза пројектовања;

  • урадити (do) – фаза извођења;

  • проверити (check) – фаза контроле;

  • деловати (act) – фаза акције, прилагођавања и корекције.

Циклус наглашава да програми унапређења морају почети пажљивим планирањем, морају довести до ефективног поступања, морају се проверити и на крају прилагодити, а затим се поново прелази на пажљиво планирање у оквиру непрекидног циклуса.

 

Циљеви одрживог развоја (Sustainable development goals – SDGs)

Седамнаест (17) циљева одрживог развоја су политички циљеви Уједињених нација који теже да обезбеде одржив економски, социјални и еколошки развој. Кључни аспекти циљева укључују унапређење економског раста, смањење неједнакости животних стандарда, стварање једнаких могућности и одрживо управљање природним ресурсима који обезбеђују очување и отпорност екосистема.

 

Циљеви (општи циљеви, тежње, постављени циљеви) (Objectives (goals/aims/targets))

Циљеви представљају формулацију жељене ситуације којима се описују жељени резултати или ефекти као што је дефинисано мисијом организације. Могу бити:

  • Стратешки циљеви

Глобални средњорочни и дугорочни циљеви указују на општи правац кретања организације. Описују коначне резултате или ефекте (исходе) којима тежи.

  • Оперативни циљеви

Они су конкретна формулација стратешких циљева нпр. на нивоу организационе јединице. Оперативни циљ се може одмах трансформисати у скуп активности и задатака.